“Narcis” nije rodna osobina, već ljudska rana.
Na mrežama često viđamo tvrdnje poput:
“Muškarci ne znaju da vole.”
“Svi muškarci su narcisi.”
“Muškarci su emocionalni manipulatori.”
Ove rečenice ne postaju viralne bez razloga. One često pogađaju nečiji stvarni bol.
Mnoge žene su bile povređene, izmanipulisane, izigrane, ostavljene.
Ali problem nastaje kada lična istina postane kolektivna optužba.
Jer istina je dublja. I često neprijatna za obe strane.
Narcizam ne bira pol!
Narcizam nije polna osobina. To je obrazac ličnosti koji se može razviti kod i muškaraca i žena.
U psihologiji razlikujemo dve glavne forme:
Grandiozni narcizam (češći kod muškaraca)
➡ Ego, nadmoć, potreba za divljenjem, emocionalna distanca
Prikriveni (vulnerabilni) narcizam (češći kod žena)
➡ Osećaj posebnosti kroz ulogu žrtve, manipulacija tišinom, krivicom, slabostima
Zajedničke crte:
➡ Nesposobnost za istinsku bliskost
➡ Eksploatacija drugih
➡ Odbijanje odgovornosti, uz stalnu potrebu za potvrdom
Zaključak?
Narcizam nije muški. Nije ženski.
On je ljudski, ali nezdrav.
⚠ “Narcis” nije svaka osoba koja nas je povredila.
U savremenim narativima svako loše ponašanje partnera lako se proglašava narcisoidnim.
Ali važno je napraviti razliku:
🔸 Narcisoidni poremećaj ličnosti je kompleksna i ozbiljna dijagnoza
🔸 Narcisoidne crte (kao što su egoizam, emocionalna distanca) su mnogo češće ali nisu isto
Kada ne pravimo tu razliku, rizikujemo da:
zalepimo etiketu i prekinemo svaku komunikaciju,
koristimo psihologiju za optuživanje, umesto za razumevanje,
i promašimo priliku za stvarno zaceljenje.
Nije svako ko postavi granicu narcis.
Niti je svako povređivanje dokaz poremećaja.
Etikete daju privremeno olakšanje, ali retko vode ka istinskoj slobodi.
Muškarci koji ćute, a pate.
Postoje muškarci koji su:
emocionalno zanemareni i kažnjavani od strane partnerki,
manipulisani kroz decu, tišinu, pretnje, ucene,
etiketirani kao “narcisi” jer su pokušali da postave granice.
Ali njihova priča se ne čuje.
Jer “muškarci ne pate”, “ne smeju da se žale”, “ako ćuti, znači da mu nije teško”.
A teško im je.
Samo ne znaju kome da kažu.
I ne žele da budu meta podsmeha.
Šta nas uči KBT (kognitivno bihejvioralna terapija)?
KBT ne traži krivca, već traži svest, izbor i odgovornost.
Umesto da mrzimo ceo pol, prepoznajemo štetan obrazac.
Umesto automatske reakcije, stajemo, oslušnemo, biramo.
Umesto da budemo ogorčeni, učimo kako da zacelimo.
KBT nas pita:
Šta radimo kada nas boli?
Da li biramo ponašanja koja nas vode prema vrednostima?
Možemo li napraviti prostor za saosećanje, umesto za generalizaciju?
Budi na strani istine, ne narativa.
Biti povređen ne znači da moraš postati ogorčen.
Ne moraš da biraš između žena i muškaraca.
Možeš biti na strani:
✔ Zdravih odnosa
✔ Istine, bez preterivanja
✔Ljudi koji prepoznaju obrasce i biraju da ne nastave krug povređivanja
Jer narcizam boli, bez obzira od koga dolazi.
A najviše boli kada ga ne smemo imenovati… jer dolazi od nekog ko “ne bi trebalo da bude takav”.
Zato…
Nemoj gledati pol. Gledaj ponašanje.
To je početak emocionalne zrelosti. I tvoje lične slobode.
